PINOKIO - Karlo Kolodi

PINOKIO

Karlo Kolodi

Ovo je priča o usamljenom muškarcu Đepetu koji izradi lutka, Pinokia. Njegovoj sreći nema kraja kada lutak iznenada oživi ali Pinokio se ponaša kao obični dečak i upada u nezaboravnu avanturu.

                                    KRATAK SADRŽAJ

Priča počinje sa starim majstorom Čiljedom koji je došao do lepog parčeta drveta. Kada je počeo da ga trese, drvo je zacvililo kao dete, majstor je bio zapanjen, a kada mu se iz drveta javio dečiji glas zastao je kao munjom pogođen. U tom trenutku se pojavio još jedan starac Đepeto, koji je zbog perike žute kao palenta dobio naziv Polendina, što ga je uvek ljutilo.

Nije bilo potrebno dugo vremena da se dva starca posvađaju zbog glasa iz drveta, a nakon međusobnog vrijeđanja Čiljeđo i Đepeto se pomire i on odluči da mu pokloni čudno drvo. Siromašni starac Đepeto dolazi u svoj skromni dom i od zanimljivog drveta izrađuje lutku. Nazvao ga je Pinokio, ali se lutka nije baš najbolje ponašala. Skidao je periku, plazio jezik i bežao od kuće. Starac mu je napolju zapretio zbog ponašanja i uhvati za nos koji je rastao sam od sebe. Zbog toga je Đepeto završio u zatvoru, jer je navodno zlostavljao dete, a lutka se vratila kući.

Kod kuće Pinokija dočeka pametni stogodišnji Cvrčak koji je pokušao da ga uputi da se mora bolje ponašati i da će mu biti teško bez Đepeta. Pinokio nije hteo da ga sluša, udario ga je čekićem i zgnječio ga na zid. Oslabio od gladi Pinokio shvata da je Cvrčak imao pravo i da ako nešto ne pojede umreće. Pronašao je neko jaje i pokušao da pripremi kajganu, ali kada je razbio jaje iz njega je izašlo pile i otišlo iz kuće. Sav očajan izađe napolje i dođe do prve kuće i zamoli za malo hleba, ali dobije samo pljusak vode.

Tako mokar vrati se kući i nastojeći da se osuši zaspe uz peć, drvene noge se zapale i pretvorile u pepeo. Ujutro dolazi Đepeto i pokuca, a Pinokio mu pokuša otvoriti samo što je to teško jer nema noge. Đepeto ulazi kroz prozor i daje izgladnelom Pinokiju kruške. Lutka ih pojede i ne ostavi ništa Đepetu. Obećao je starcu da će popraviti svoje ponašanje. Đepeto mu napravi nove noge i proda ogrtač kako bi Pinokiju kupio bukvar. Dečak je tada shvatio da mu je Đepeto kao roditelj i da je dobar.

Iako se loše ponašao Pinokio je imao dobro srce i u njemu se napokon probudila plemenitost. Na putu prema školi razmišljao je kako da zaradi novac i pomogne tati, ali nepromišljenost je opet prevladala i dečak proda bukvar, a od novca koji je dobio kupi kartu i ode u lutkarsko pozorište. Lutke su oduševljeno dočekale svog brata lutka, ali ih se njihov zločesti gospodar Manđafoko dočepao i odlučio baciti Pinokija u vatru kako bi ispekao ovna za večeru.

Dečak je počeo cviliti i dozivati tatu, ali njega nije bilo. Zločesti lutkar mu se smilovao, ali je umesto njega u vatru odlučio da baci prijatelja Harlekina. Da bi ga spasio Pinokio predloži da baci njega. To je smekšalo lutkara i na kraju odluči večerati polupečenog ovna. Lutke su na kraju bile spašene. Pokazalo se da Manđafoko ipak nije bio tako okrutan i na kraju je dao dečaku pet dukata da ih odnese Đepetu. Kako je bio naivan dečak opet padne u probleme kada je naleteo na lažno slepog Mačka i lažno šepavu Lisicu. Oni ga uvere kako postoji čarobna zemlja gde kada posadiš dukate, sutradan ih izraste mnogo na stablima. Kos je hteo da upozori Pinokija da im ne veruje, ali ga je Mačak pre toga progutao.

Dečak je zajedno sa Lisicom i Mačkom navratio u gostionicu “Kod crvenog raka” gde se ovo dvoje najelo, a Pinokio ode na spavanje gladan uzbuđen mišlju o čarobnoj zemlji. U ponoć ga gostioničar probudi da plati ono što su njegovi prijatelji pojeli jer su njih dvojica pobegli. Pinokio plati i ostanu mu četiri dukata. Opet se sretne sa Cvrčkom koji ga upozori da ne veruje onima koji obećavaju da će se obogatiti preko noći. Pinokio je odbacio njegove savete.

Pinokio je mislio da je jači i u takvim mislima ga napadnu dva razbojnika. On jednog ugrize za ruku za koju se na kraju ispostavi da je mačija šapa i počne bežati. Kada je hteo da odustane naleteo je na belu kućicu i počne kucati. Tek kasnije mu se javi devojčica modre kose i bledog lica. Kaže mu kako su svi mrtvi pa i ona. Razbojnici ga zatim ščepaju, svežu konopac oko vrata i obese na stablo “Veliki hrast”.

Lepa devojčica je zapravo Vila koja pljesne dlanom i pozove sokola da skine dečaka sa drveta, dozove Gavrana, Sovu i Cvrčka, tri najbolja lekara da pomognu dečaku. Prvi doktor kaže glupost, drugi protuvreči drugom glupošću, dok Cvrćak kaže da im je bolje ništa da ne govore, ako nemaju ništa pametno reći. Cvrčak kaže da poznaje dečaka i da je on derište, skitnica i lenština zbog koje će jadnom starcu pući srce. Čuvši to Pinokiju se probudi savest i on zaplače.

Vila želi da mu pomogne da ozdravi i daje mu lek, ali Pinokio želi popiti slatki lek, a gorki odbija. Po njega dolaze grobari sa kovčegom, četiri kunića i kada se prestraši popije ipak lek i počne vili da govori o razbojnicima. Nizao je laži za lažima i kako je pričao tako mu je nos rastao. On se postidi zbog toga, a vila ga ostavi da se neko vreme muči. Na kraju popusti i dozove detlića koji mu odmah iskljuca nos na pravu veličinu.

Vila mu kaže kako je pozvala Đepeta, a on se razveseli i krene da ga dočeka. Međutim, u šumi opet naleti na Mačka i Lisicu i opet im poveruje. Završi sa njima u gradu “Loviglupane” u kojem se nalaze prevareni naivci i bednici, očerupana živina. Pinokio ništa ne shvata nego zahvali varalicama i obeća im dar, na šta se oni zahvale rekavši kako im je dosta to što su ga naučili. Pinokio naleti na papagaja koji mu kaže kako novac ne raste na drveću i kako su i njega prevarili. Objasni mu da su Lisica i Mačak iskopali njegove dukate i pobegli. Pinokio se požali policiji, ali završi u tamnici jer je celi grad postavljen naopačke. Kada su ga napokon pustili on pokuša da se vrati u kuću od Vile.

Pinokio je shvatio kako dečaci koji ne mare za savete onih koji znaju više od njih nikada ne prođu dobro i on postane najbolji učenik, ali kasnije opet padne u nevolje. Tako ga lenji dečaci nagovore da ode sa njima u Zemlju igračaka gde ne treba ništa raditi, nego se samo zabavljati. Ali nakon nekog vremena svim dečacima narastu uši magarca, ruke se pretvore u prednje noge, a tela prekriju dlakom. Pinokija kao magarca prodaju u cirkus. Tokom jedne predstave slomi nogu, a kako šepavi magarci nisu korisni, svežu mu kamen oko vrata i bace ga u more.

Pinokio je uspeo da se spase zahvaljujući Vili koja na njega pazi poput majke. Plivajući, naleti na velikog morskog psa koji ga proguta, a tu zatekne tatu Đepeta i prijatelja Tunja. Kako je morski pas spavao otvorenih usta, Pinokio ponese starca na leđima i uz pomoć Tunja pobegnu. Došavši na obalu nosio je iznemoglog starca i naleteo opet na Lisca i Mačka, ali kao skitnice. Ovog puta ga nisu mogli prevariti jer su ga podsetili da ukradeni novac ne donosi ništa dobro.

U selu je naučio da treba raditi kako bi puno toga postigao i pomogao svom ocu, a kada je čuo da ni Vila nema za hleb odlučio je da radi duže i više kako bi izdržavao i Vilu. Ona ga nagradi i pretvori u pravog dečaka od krvi i mesa te izleči Đepeta. Pinokiju tata objašnjava kako je sve to njegova zasluga, a kada nevaljali dečaci postanu dobri, oni imaju sposobnost da daju novi izgled i svojoj porodici.

Beleška o piscu

Karlo Kolodi je umetničko ime italijanskog autora čije je pravo imen Karlo Lorencini. Rođen je 1826. godine u Firenci u porodici oca kuvara i majke domaćice, koji su se doselili iz malog mesta Kolodija. Radio je mnogo toga, pa je tako bio prodavač u knjižari, prevodilac sa francuskog i pisac komedija. Bio je veliki patriota i borac pokreta za oslobođenje Italije. Neko vreme se bavio novinarstvom i politikom.

Tek je sa navršenih 49 godina, 1875. počeo pisati za decu i od tog trenutka se u potpunosti posvećuje dečijoj književnosti. Napisao je nekoliko knjiga; “Đanetino”, “Manucolo”, a “Pinokio” ga je proslavio po celom svetu. Priča je prevedena na mnoge jezike i proglašena “najvećom knjigom na svetu”. Umro je 26. oktobra 1890. godine.

Dečija književnost 19. veka bila je poznata po podučavanju preko lepih primera i držanja moralnih bukvica. Nakon što je napisan Pinokio, Kolodi je prekinuo tu sumornu tradiciju i stvorio zanimljiv lik, koji je od početka bio povodljiv i neposlušan, ali koji je kroz priču i brojna životna iskustva prošao moralnu pretvorbu i transformaciju od nevljalog do dobrog dečaka.